Surah At-Taubah ( The Repentance ) - Aya 120

Surah At-Taubah ( The Repentance ) - Српски - Aya 120 Aya count 129

مَا كَانَ لِأَهْلِ ٱلْمَدِينَةِ وَمَنْ حَوْلَهُم مِّنَ ٱلْأَعْرَابِ أَن يَتَخَلَّفُوا۟ عَن رَّسُولِ ٱللَّهِ وَلَا يَرْغَبُوا۟ بِأَنفُسِهِمْ عَن نَّفْسِهِۦ ۚ ذَٰلِكَ بِأَنَّهُمْ لَا يُصِيبُهُمْ ظَمَأٌۭ وَلَا نَصَبٌۭ وَلَا مَخْمَصَةٌۭ فِى سَبِيلِ ٱللَّهِ وَلَا يَطَـُٔونَ مَوْطِئًۭا يَغِيظُ ٱلْكُفَّارَ وَلَا يَنَالُونَ مِنْ عَدُوٍّۢ نَّيْلًا إِلَّا كُتِبَ لَهُم بِهِۦ عَمَلٌۭ صَٰلِحٌ ۚ إِنَّ ٱللَّهَ لَا يُضِيعُ أَجْرَ ٱلْمُحْسِنِينَ ﴿١٢٠﴾

Није требало да становници Медине ни бедуини у његовој близини изостану за Аллаховим Послаником и да чувају свој живот запостављајући његов, јер њих неће да задеси ни жеђ, ни умор, ни глад на Аллаховом путу, нити ће да дођу на неко место које ће невернике да наљути, нити ће да остваре икакву добит над непријатељем, а да то све неће да им буде уписано као добро дело; Аллах, заиста, неће да допусти да пропадне награда онима који раде добро.