Неко је затражио да се казна одмах догоди
неверницима, а њу нико не може да спречи,
од Аллаха, Господара узвишености и степена.
Њему се пењу анђели и анђео Гаврило у дану који педесет хиљада година траје.
Они, заиста, мисле да је Судњи дан далеко - да се неће догодити.
На дан када небо буде као талог од уља,
а брда као вуна рашчупана,
када ближњи неће ближњег ништа да пита,
иако ће једни друге да виде. Неверник ће желети да се од патње тог дана искупи својим синовима,
и својом супругом, и својим братом,
и својом породицом која га штити,
и свима осталима на Земљи, само да се спаси.
Никад! Она је, заиста, жестока буктиња
зваће онога ко се окретао од истине и избегавао је
и гомилао иметак и скривао га.
Човек је, уистину, створење лакомислено:
када га снађе невоља - очајан је,
а када га задеси добро, он га ускраћује,
осим оних који обављају молитву
који су у својим молитвама устрајни,
и они у чијим имовинама има одређени део за милостињу
за оног који проси и за онога који је у потреби али не проси,
и они који у Судњи дан верују,
и они који од казне Аллахове страхују,
а од казне свога Господара нико није сигуран,
и они који своја стидна места чувају,
осим од својих супруга или оних које су у њиховом власништву - они, заиста, прекор не заслужују.
А они који и поред тога нешто траже, они заиста прелазе границу,
и они који чувају преузете обавезе и уговоре,
и они који иза својих сведочења чврсто стоје,
и они који на своје молитве пазе,
они ће у рајским баштама да буду почашћени.
Па шта је онима који не верују а око тебе се журе,
здесна и слева, у гомилама?!
Зар се сваки од њих нада да ће у Рај уживања ући?!
Напротив! Ми смо их створили од онога што они знају!
И Ја се кунем Господаром истока и запада да можемо
бољим од њих да их заменимо и нико у томе не може да Нас спречи.
Зато их остави нека се у беспослице удубљују и забављају док Дан којим им се прети не дочекају,
Дан у коме ће журно, као да идолима хрле, из гробова да изађу,
оборених погледа и понижењем опхрвани. То ће да буде Дан којим им се претило!
