О ви који верујете! Не узимајте Моје непријатеље и своје непријатеље за присне пријатеље, волећи их, а они поричу Истину која је вама дошла, и изгоне Посланика и вас само зато што верујете у Аллаха, вашега Господара, ако сте већ изашли ради борбе на Моме Путу и тражећи Моје задовољство. Ви њима љубав тајно исказујете, а Ја најбоље знам шта ви скривате и шта обзнањујете. А ко то од вас буде радио, па - тај је залутао са Правог пута.
Имате добар узор у Авраму и у онима који су са њим били кад су своме народу казали: „Ми са вама немамо ништа, а ни са онима које ви, уместо Аллаха, обожавате, ми вас се одричемо, и непријатељство и мржња између нас стално ће да се јавља све док не будете у Аллаха, Њега Јединог, веровали!“ Али не и у Аврамовим речима своме оцу: „Ја ћу за тебе да молим опрост, али не могу од Аллаха да те одбраним.\" Господару наш, на Тебе се ослањамо, Теби се обраћамо и код Тебе је крајње одредиште.
Аллах вам не забрањује да чините добро и да будете праведни према онима који нису ратовали против вас због вере и који вас из ваших домова нису изгнали - Аллах, заиста, воли оне који су праведни,
али вам забрањује да будете блиски са онима који су ратовали против вас због вере ваше и који су вас из домова ваших изгнали и који су помогли да будете прогнани. Они који су са њима блиски су неправедни.
О ви који верујете, кад вам вернице као исељенице из Мекке дођу, испитајте их; Аллах најбоље зна какво је њихово веровање, па ако се уверите да су вернице, онда их не враћајте неверницима; оне њима нису допуштене, нити су они њима допуштени; а њима дајте оно што су потрошили. Није вам грех да се њима жените кад им венчане дарове њихове дате. У браку невернице не задржавајте! Тражите оно што сте потрошили, а нека и они траже оно што су потрошили! То је Аллахов суд, Он суди међу вама, а Аллах све зна и мудар је.
А ако нека од жена ваших неверницима умакне, и ако ви после у борби плен заробите, онда онима чије су жене умакле венчане дарове које су им дали намирите. И бојте се Аллаха, у Кога верујете!
О Веровесниче, када ти дођу вернице да ти дају обећање на верност: да неће Аллаху никога у обожавању да придружују, и да неће да краду, и да неће мужевима туђу децу да подмећу, и да неће ни у чему, што је добро, послушност да ти одбијају, ти обећање њихово прихвати и моли Аллаха да им опрости; Аллах, заиста, опрашта грехе и милостив је.
О ви који верујете, не узимајте за присне пријатеље и заштитнике људе на које се Аллах расрдио; они су изгубили наду да ће било какву награду на Будућем свету да имају, исто као што су неверници изгубили наду у вези са онима који су у гробовима.