Заиста се фараон на Земљи охолио и становнике њене на странке је изделио; једне је тлачио, мушку им децу клао, а женску у животу остављао, заиста је смутљивац био.
И ми смо надахнули Мојсијеву мајку: „Доји га, а кад се уплашиш за његов живот, спусти га у реку, и не страхуј и не тугуј, Ми ћемо, заиста, да ти га вратимо и једним од посланика ћемо да га учинимо.“
И фараонова жена рече: „Он ће да буде радост и мени и теби! Не убијте га, можда ће да нам буде од користи, а можемо и да га посинимо“; и они ништа не предосетише.
И он уђе у град неопажен од становника његових и у њему затече двојицу људи како се туку, један је припадао његовом, а други непријатељском народу, па га је позвао у помоћ онај из његовог народа против оног из непријатељског народа, и Мојсије га удари и усмрти. 'Ово је Сотонино дело!' – Узвикну -, 'он је, заиста, отворени непријатељ који у заблуду доводи!
И кад хтеде шчепати заједничког им непријатеља, рече му онај: “О Мојсије, зар ћеш убити и мене као што си јуче убио човека? Ти хоћеш на Земљи силу проводити, а не желиш мирити.”
А кад стиже до меденске воде, затече око ње групу људи како напајају стоку а мало даље од њих угледа две жене које су је од воде одбијале. „Шта је са вама?“ Упита он. „Ми не напајамо док чобани не отерају стоку!“ Одговорише оне, „а отац нам је веома стар.“
А затим, једна од њих две му дође идући стидљиво и рече: „Мој отац те зове да те награди за то што си нам стоку напојио!“ И кад му он дође и каза шта је доживео, он рече: „Не страхуј, спасио си се народа који не верује!“
„Ја желим да те оженим једном од ове моје две кћери“, рече он, „али треба да ме служиш осам година; а ако напуниш десет биће твоја добра воља, а ја не желим да те на то силим; ти ћеш видети, ако Аллах да, да сам добар.“
„У реду, то је договор између мене и тебе!“ Рече Мојсије, „који год од та два рока испуним нема шта да ми се приговори, а Аллах је гарант за оно што смо утаначили!“
И када Мојсије испуни уговорени рок и крену са својом породицом, он угледа ватру на једној страни брда и рече својој породици: „Сачекајте, угледао сам ватру, можда ћу од ње какву вест да вам донесем, или запаљену бакљу, па да се огрејете.“
Баци штап свој!” И кад виде да се попут хитре змије креће, он узмаче и не врати се. “О Мојсије, приђи и не бој се, сигурно ти се никакво зло догодити неће!
Увуци своју руку у недра своја, појавиће се бела, а без мане, и прибери се тако од страха! То су два доказа од Господара твог фараону и главешинама његовим; они су, заиста, народ одметнички.”
„Помоћи ћемо те твојим братом“, рече Он, „и обојици ћемо власт дати, па вам се они неће усудити прићи због Наших доказа. Вас двојица ћете, и они који вас буду следили, да будете победници.“
„О великани“, рече фараон, „ја не знам да ви имате другог бога осим мене а ти, о Хамане, пеци за мене опеке и сагради ми торањ да се попнем ка Мојсијевом Богу, јер ја мислим да је он, заиста, један од лажова!“
Ти ниси био поред брда кад смо Мојсија позвали, али Ми смо те послали као милост Господара твог да опомињеш људе којима пре тебе није дошао нико ко би их опоменуо, да би се опаметили.
И да не кажу, када их задеси несрећа због онога што су починили: „Господару наш, зашто нам ниси послао посланика, па да Твоје доказе следимо и да будемо верници?“
А кад им долази Истина од нас, они говоре: „Зашто му није дато исто као што је дато Мојсију?“ А зар они нису порекли оно што је дато Мојсију раније?! Они говоре: „Две чаролије, једна другу подржава“, и говоре: „Ми ни у једну не верујемо!“
Па ако ти се не одазову, онда знај да се они поводе једино за страстима својим. А зар је ико горе залутао од оног који следи страст своју, а не Аллахову упуту? Аллах, заиста, неће указати на Прави пут народу који је неправедан према себи.
Ти, заиста, не можеш упутити на Прави пут оног кога ти желиш да упутиш. Аллах указује на Прави пут оном коме Он хоће, и Он добро зна оне који ће Правим путем поћи.
Они говоре: “Ако с тобом будемо Прави пут следили, бићемо брзо из родног краја протерани.” Зар им Ми не пружамо прилику да бораве у светом и сигурном месту где се, као Наш дар, сливају плодови разноврсни; међутим, већина њих не зна.
А колико смо Ми насеља уништили, чији су становници према ономе што им је дато у животу били незахвални! Ето домова њихових, мало ко, после њих, наврати у њих, Нама су остали.
А Господар твој никада није насеља уништавао док у њихов главни град посланика не би послао, да им речи и доказе Наше казује. И Ми смо насеља уништавали само онда кад су становници њихови незнанобошци били.
Како може да буде једнак онај коме смо обећали лепу награду коју ће да добије, и онај коме смо дали да се наслађује у овосветском животу, а који ће после, на Судњем дану, Ватри да буде приведен?!
Рећи ће они на којима ће реч да се обистини: „Господару наш, ове што смо навели на странпутицу, навели смо зато што смо и сами били на странпутици, ми их се пред Тобом одричемо, они нас нису обожавали.“
Он је Аллах, нема другог истинског бога осим Њега; Њему нека је сва хвала и на овом и на Будућем свету! Пресуда припада само Њему и Њему ћете да се вратите!
Реци: „Кажите ви мени, ако би Аллах дао да вам дан потраје вечно, до Судњег дана, који би вам бог, осим Аллаха, ноћ дао да у њој нађете смирај?! Зар не видите?!“
И из сваког народа довешћемо сведока и рећи: „Дајте свој доказ!“ И они ће да сазнају да истина припада једино Аллаху, а неће да им буде оних које су измишљали.
Карун је био из Мојсијевог народа, па их је тлачио, а били смо му дали толико блага да је његове кључеве тешко могла да носи група снажних људи. Па му његов народ рече: „Не буди незахвалан, јер Аллах не воли оне који су незахвални!“,
„И настој да тиме што ти је дао Аллах стекнеш Будући свет, а не заборави ни свој удео на овом свету, и чини добро као што је Аллах теби учинио добро, и не чини неред по Земљи, заиста Аллах не воли оне који чине неред.“
“Ово ми је дато на основу мог знања!” Говорио је он. А зар није знао да је Аллах пре њега уништио неке народе који су били од њега јачи и који су били више накупили – а злочинци неће о гресима својим ни испитивани бити.
И изађе он пред народ свој у свом сјају. “Ах, да је и нама оно што је дато Каруну”, говорили су они који су чезнули за животом на овом свету, “он је, уистину, пресрећан.”
А они који су раније прижељкивали да су на његовом месту, стадоше да говоре: „Зар не видите да Аллах даје обиље оном од Својих слугу коме Он хоће, а и да ускраћује?! Да нам Аллах није Своју милост указао и нас би у земљу утерао! Зар не видите да неверници никад неће успети?!“
Онај ко уради добро дело, добиће бољу награду за њега, а онај ко уради зло, па они који буду радили зло, биће кажњени само у сразмери са оним што су радили.
И нека те они никако не одврате од Аллахових речи, кад ти се објаве, и позивај Господару свом и никако не буди од оних који друге поред Њега обожавају!
