Surah Al-Isra ( The Night Journey )

Узвишен нека је Онај Који је у једном часу ноћи превео Свог слугу Мухаммеда од Часне џамије до Далеке џамије, чију смо околину благословили како бисмо му нека знамења Наша показали. Он, уистину, све чује и све види.

А Мојсију смо дали Књигу и упутом је Израиљевим синовима учинили и казали: “Поред Мене – Господара другог не узимајте,

о потомци оних које смо са Нојем у лађи превезли!“ Он је, заиста, био слуга захвални.

И Ми смо у Књизи објавили Израиљевим синовима: „Ви ћете заиста два пута неред на Земљи да учините и увелико да се охолите.“

Када дође време прве претње, послаћемо против вас Наше слуге жестоке снаге, они ће уздуж и попреко земљу вашу да прегазе, и обећање о казни ће да се испуни.

Затим ћемо да вам дамо победу против њих и повећаћемо вам имовину и синове и учинићемо вас бројнијим.

Све што чините – чините себи, добро и зло. А кад дође време друге претње, послаћемо их да на лицима вашим тугу и јад оставе и да у Храм као и први пут, поново провале и да све што освоје до темеља поруше.

И Господар ће вам се ваш опет смиловати; али ако се вратите нереду, вратићемо се и Ми казни. А Пакао смо за невернике учинили тамницом.

Овај Кур’ан води једином исправном путу, и верницима који чине добра дела доноси радосну вест да их чека награда велика,

а да смо за оне који у Будући свет не верују - припремили болну патњу.

Човек и проклиње и благосиља; човек је склон журби и брзим одлукама.

И Ми смо ноћ и дан као два знамења учинили: знак ноћи смо уклонили, а знак дана смо учинили видним како бисте могли да тражите благодати свога Господара и да бисте број година знали и да бисте време рачунали - и све смо потанко објаснили.

И сваком човеку је сачувано и забележено све што је урадио, а на Судњем дану показаћемо му књигу отворену:

“Читај своју књигу, доста ти је данас то што ћеш свој рачун да полажеш!“

Онај који иде Правим путем, од тога ће само он користи имати; а онај ко лута – на своју штету лута, и ниједна душа неће да носи туђе грехе. А Ми ниједан народ нисмо казнили док посланика нисмо послали!

Кад хоћемо да уништимо неко насеље, онима који су у њему на раскош навикли наредимо покорност, а они у њему буду непокорни и тако се над њима обистини Реч казне, па га до темеља разрушимо.

И колико смо само народа после Ноја уништили! А довољно је то што твој Господар у потпуности зна и види грехе Својих створења.

Ономе који жели овај краткотрајни свет, Ми му на њему брзо дајемо - шта хоћемо и коме хоћемо, али ћемо после да му припремимо Пакао, у коме ће да гори презрен и одбачен.

А онај ко жели Будући свет и труди се да га заслужи, а верник је, труд ће му хвале вредан бити.

Свим људима, и једнима и другима, Господар твој пружа Своје дарове; а дарови твога Господара нису никоме забрањени.

Гледај како некима дајемо предност над другима; а на Будућем свету ће да буде разлика у степенима и предностима, заиста, већа.

Не узимај уз Аллаха неког другог бога, па да будеш понижен и без помоћи!

Твој Господар заповеда да само Њега обожавате и да родитељима чините доброчинство. Кад једно од њих двоје, или обоје, код тебе доживе старост, не реци им ни: „Уф!“, и не одбиј их од себе, и обраћај им се речима пуним поштовања.

Буди према њима пажљив и понизан и реци: “Господару мој, смилуј им се, они су мене, кад сам био дете, неговали!”

Господар ваш најбоље зна шта је у вашим душама: ако будете доброчинитељи, па Аллах ће, заиста, да опрости онима који се кају.

Дај своме ближњем његово право, и сиромаху, и путнику, али нипошто не расипај.

Заиста су расипници ђавољева браћа, а ђаво је своме Господару итекако незахвалан.

А ако немаш ништа да уделиш, јер и сам од Господара свог милост тражиш и њој се надаш, онда им барем коју лепу реч реци.

Не држи руку своју стиснуту, а ни посве отворену, па да будеш укорен и да без ичега останеш.

Твој Господар, заиста, пружа обилну опскрбу ономе коме хоће, а и ограничава је. Он, уистину, у потпуности зна и види Своје слуге.

Не убијајте своју децу из страха од сиромаштва, и њих и вас Ми хранимо, њихово убијање је заиста велики грех!

И никако се не приближавајте блуду. Заиста је блуд разврат, и ружан пут!

И не убијајте никога кога је Аллах забранио, осим када је то законом оправдано! А ако је неко, ни крив ни дужан, убијен, онда његовом наследнику или старатељу дајемо власт, али нека ни он не прекорачује границу у убијању. Он је, заиста, од Аллаха потпомогнут.

И не приближавајте се имовини сирочета, осим ако желите да је унапредите, све док не постане пунолетно. И испуњавајте оно на шта сте се обавезали, јер ће за уговоре заиста да се одговара!

Употпуните меру када мерите и вагајте исправном вагом! То је боље и последице су лепше.

И не поводи се за оним што не знаш! И слух и вид и разум - за све то ће, заиста, да се одговара.

Не ходај по Земљи охоло! Земљу сигурно не можеш да пробијеш ни брда висином да достигнеш.

Све су то ружна дела, Господару твоме мрска.

То је мудрост коју ти твој Господар објављује. И не сматрај да поред Аллаха постоји друго божанство, да не би био бачен у Пакао, понижен и од милости одбачен.

Зар је вас ваш Господар обдарио синовима, а Себи, као кћери, узео анђеле?! Ви, заиста, изговарате крупне речи.

У Кур'ану смо мноштво опомена навели да би они поуку извукли, али њима Кур'ан само одбојност повећава.

Реци: „Да поред Њега постоји друго божанство, као што они говоре, они би онда потражили пут до Власника Престола.“

Слављен нека је Он и врло високо изнад оног што они говоре!

Њега величају седам небеса, и Земља, и они на њима; и не постоји ништа што Га не велича, хвалећи Га; али ви не разумете њихово величање. Он, заиста, не жури са казном и опрашта грехе.

А када учиш Кур'ан, између тебе и оних који у Будући свет не верују Ми ставимо невидљиви застор који раздваја,

а на њихова срца покриваче да га не би разумели, и учинимо их глувим. И када ти у Кур'ану споменеш свога Господара да је Једини, они из одбојности окрену леђа.

Ми добро знамо шта они желе да чују када долазе да те прислушкују, и о чему се сашаптавају кад неправедници говоре: „Ви следите само опчињеног човека!“

Погледај шта о теби они говоре, па онда лутају и не могу да нађу Прави пут.

Они говоре: „Зар кад се у кости и прашину претворимо, зар ћемо новим стварањем, заиста, да будемо оживљени?!“

Реци: “Хоћете, и да сте камење или гвожђе,

или било какво створење за које мислите да не може да буде оживљено!“ „А ко ће у живот да нас врати?“ Упитаће они. Ти реци: „Онај Који вас је и први пут створио“, а они ће према теби да одмахну главама својим и да упитају: „Када то?“ Ти реци: „Можда убрзо!“

На Дан када вас Он позове, ви ћете са захвалом да Му се одазовете, и помислићете да сте само мало времена на Земљи боравили.

И реци Мојим слугама да говоре само лепе речи: јер би Сотона могао посејати непријатељство међу њима, Сотона је, заиста, човеков отворени непријатељ.

Господар ваш вас најбоље познаје: ако хоће, Он ће вам се смиловати или ће вас, ако хоће, казнити. И Ми ти нисмо дали власт над њима.

Твој Господар најбоље зна оне на небесима и оне на Земљи; Ми смо једне веровеснике над другима одликовали, а Давиду смо Псаламе дали.

Реци: “Молите се онима које, поред Њега, сматрате боговима – али вас они неће моћи невоље ослободити нити је изменити.”

Они којима се они моле и сами траже начин како ће што више своме Господару да се приближе, и надају се Његовој милости и плаше се Његове казне. А казне Господара твог свако треба да се чува.

И не постоји ниједно насеље које Ми пре Судњег дана нећемо да уништимо или да га тешкој муци изложимо; то је у Књизи одређено.

А не шаљемо чуда само зато што древни народи у њих нису поверовали. Семуду смо као видљиво чудо камилу дали, али они у њу нису поверовали. А чуда шаљемо само да застрашимо.

И казали смо ти: “Сви су људи у власти твога Господара!” А сан који смо ти дали да усниш и дрво уклето, у Кур’ану споменуто, искушење су за људе. Ми их застрашујемо, али њима то само повећава ионако велику охолост.

И када смо казали анђелима: „Поклоните се Адаму!“ - Они се сви, осим Сотоне, поклонише. „Зар да се поклоним ономе кога си од глине створио?“ Рече.

“Реци ми”, рече онда, “ево овог кога си изнад мене уздигао: ако ме оставиш до Судњег дана сигурно ћу, осим малобројних, над потомством његовим загосподарити.”

“Одлази!” Рече Он. “Теби и онима који се за тобом буду повели следи потпуна казна у Паклу.\"

И заводи гласом својим кога можеш и сакупи против њих своју коњицу и своју пешадију, и имај удела у њиховој имовини и деци, и дај им обећања – а само је обмана то што им Сотона обећава.

Ти, заиста, нећеш да имаш никакве власти над Мојим слугама!“ А твој Господар је довољан као заштитник!

Господар ваш је Тај Који због вас покреће лађе по мору да бисте трагали за Његовим обиљем. Он је, заиста, према вама милостив.

Кад вас на мору невоља задеси, тад нема оних којима се иначе молите, постоји само Он. А кад вас Он на копно спаси, ви окрећете главе – човек је увек незахвалан!

Зар сте сигурни да Он неће Земљу да потресе па да вас у њу утера или да неће да пошаље на вас кишу камења, па да онда себи никаквог заштитника не нађете?!

Или сте можда сигурни да Он неће на море поново да вас изведе, и буру на вас да пошаље и потопи вас због ваше непослушности?! Тада не бисте никога нашли ко би Нас због вас на одговорност позвао.

Ми смо Адамовом потомству почаст указали: дали смо им да копном и морем путују, и опскрбили смо их укусним јелима, и дали Смо им посебну предност над многим створењима које смо створили.

А на Дан кад позовемо све људе с вођом својим, они којима се књига њихова да у десну руку њихову читаће књигу своју и неће им бити ни колико трун један учињена неправда.

онај ко је на овом свету био слеп за истину биће слеп и на Будућем свету и далеко од Правог пута.

И замало да те они одврате од онога што ти Ми објављујемо, да би против Нас нешто друго изнео, и тада би те они као пријатеља прихватили.

А да те нисмо учинили чврстим, готово да би им се мало приклонио,

и тада бисмо ти, заиста, дали да искусиш двоструку патњу у животу и двоструку патњу после смрти; тада не би никога нашао да те од Нас спаси.

А они су те толико на Земљи узнемиравали како би те из ње истерали, али тад ни они у њој не би дуго, после тебе, остали,

јер тако је било са свима онима који су посланике протерали, које смо пре тебе послали, и ни ти нећеш наићи на одступање од закона Нашег.

Обављај молитву кад сунце с половине неба крене, па до ноћне тмине, и молитву у зору, јер молитви у зору многи присуствују.

И пробди део ноћи у молитви – то је само твоја дужност; Господар твој ће ти на Будућем свету хвале достојно место даровати.

И реци: “Господару мој, подстакни ме на оно што је исправно и добро за мене, и поштеди ме свега оног у чему је зло за мене, и даруј ми од Себе доказе и снагу која ће ми помоћи!”

И реци: “Дошла је истина, а нестало је лажи – лаж, заиста, нестаје!”

Ми објављујемо у Кур'ану оно што је лек и милост верницима, а неверницима он само повећава пропаст.

Кад човеку какву благодат дарујемо, он се окреће и охоло удаљава, а кад га задеси зло, онда очајава.

Реци: „Свако на свој начин поступа, а ваш Господар најбоље зна ко је на Правом путу.“

Питају те о души. Реци: “Шта је душа само Господар мој зна, а вама је дато само мало знања.”

А да хоћемо, Ми бисмо учинили да ишчезне оно што смо ти објавили, и ти, после, не би никога нашао ко би ти против Нас помогао,

али, твој Господар је према теби милостив и Његова доброта према теби заиста је велика.

Реци: „Кад би се сви људи и духови удружили да саставе један овакав Кур'ан, они, као што је он, не би саставили, па макар једни другима помагали.“

Ми у овом Кур'ану објашњавамо људима свакакве примере, али већина људи никако неће да верује.

И говоре: „Нећемо да ти поверујемо све док не учиниш да из земље извор потече;

или док не будеш имао врт од палми и лозе, па да кроз њега реке проведеш;

или док на нас небо у парчадима не обориш, као што тврдиш; или док нам Аллаха и анђеле не доведеш да их својим очима видимо;

или док не будеш имао кућу од злата, или док се на небо не успењеш; а нећемо да верујемо ни да си се успео све док нам не донесеш Књигу да је читамо.“ Реци: „Узвишен нека је мој Господар! Зар ја нисам само човек, посланик?!“

А људе је, кад им је долазила објава, одвраћало од веровања само то што су говорили: „Зар је Аллах као посланика послао човека?!“

Реци: „Кад би на Земљи анђели ходали смирено, Ми бисмо им са неба анђела као посланика послали.“

Реци: “Аллах је довољан сведок мени и вама, јер Он зна и види Своја створења.”

Онај кога Аллах упути - он је упућен, а онога кога на странпутицу одведе, томе, мимо Њега, нећеш да нађеш заштитника. Ми ћемо, на Судњем дану, да их сакупимо, лицем земљи окренуте, слепе, неме и глуве; боравиште њихово биће Пакао; кад год му пламен јења, појачаћемо им огањ.

То ће да им буде казна зато што у речи и доказе Наше нису веровали и што су говорили: „Зар кад постанемо кости и прах, зар ћемо као нова створења заиста да будемо оживљени?!“

Зар они не знају да је Аллах, Створитељ небеса и Земље, способан да створи њима сличне и да им је већ одредио час оживљења, у који нема сумње? Али неверници само поричу.

Реци: „Да ви поседујете ризнице милости мога Господара, и тада бисте шкртарили из страха да не потрошите; човек је заиста тврдица.“

Ми смо Мојсију девет очигледних знамења дали, па упитај Израиљеве синове кад је њиховим прецима дошао и када му је фараон рекао: „Ја мислим, о Мојсије, да си ти заиста опчињен“,

а Мојсије одговори: „Ти знаш да ово није дао нико други него Господар небеса и Земље, као очигледна знамења, и ја мислим да ћеш ти, о фараоне, сигурно да настрадаш.“

Фараон одлучи да их из земље истера, па ми потописмо и њега и све оне који су били са њим,

и после тога казасмо Израиљевим синовима: „Населите се по Земљи, па кад време Смака света наступи, све ћемо заједно да вас окупимо.“

Ми Кур’ан пун истинске мудрости објављујемо, и на истинит начин се он објављује. А тебе смо послали само зато да радосне вести доносиш и да опомињеш.

И као Кур'ан, све део по део га објављујемо да би га ти људима постепено казивао, и према потреби га објављујемо.

Реци: “Веровали у њега или не веровали, они којима је још пре објављивања његовог дато знање падају лицем на тло кад им се он чита.

И говоре: „Узвишен нека је наш Господар, обећање нашег Господара се испунило!“

И падају лицем на тло плачући, и он им увећава страхопоштовање.

Реци: „Зовите Га: 'Аллах', или зовите: 'Свемилосни', а како год Га будете звали, Његова су имена најлепша. Не изговарај на сав глас Кур'ан кад молитву обављаш, а и не пригушуј га; нађи средину између тога.“

И реци: „Сва хвала Аллаху Који Себи није узео детета и Који у власти нема сличног, и Коме не треба заштитник због немоћи“ – и истински Га величај!