Surah At-Taubah ( The Repentance ) - Aya 120

Surah At-Taubah ( The Repentance ) - Macedonian - Aya 120 Aya count 129

مَا كَانَ لِأَهْلِ ٱلْمَدِينَةِ وَمَنْ حَوْلَهُم مِّنَ ٱلْأَعْرَابِ أَن يَتَخَلَّفُوا۟ عَن رَّسُولِ ٱللَّهِ وَلَا يَرْغَبُوا۟ بِأَنفُسِهِمْ عَن نَّفْسِهِۦ ۚ ذَٰلِكَ بِأَنَّهُمْ لَا يُصِيبُهُمْ ظَمَأٌۭ وَلَا نَصَبٌۭ وَلَا مَخْمَصَةٌۭ فِى سَبِيلِ ٱللَّهِ وَلَا يَطَـُٔونَ مَوْطِئًۭا يَغِيظُ ٱلْكُفَّارَ وَلَا يَنَالُونَ مِنْ عَدُوٍّۢ نَّيْلًا إِلَّا كُتِبَ لَهُم بِهِۦ عَمَلٌۭ صَٰلِحٌ ۚ إِنَّ ٱللَّهَ لَا يُضِيعُ أَجْرَ ٱلْمُحْسِنِينَ ﴿١٢٠﴾
120. Не требаше жителите на Медина, ниту бедуините во нејзина близина, зад Аллаховиот Пратеник да изостанат и на својот живот да му дадат предност над неговиот живот, бидејќи нив нема да ги снајде ниту жед, ниту замор, ниту глад на Аллаховиот пат, ниту пак ќе стапат на некое место кое ќе ги налути неверниците, ниту некаква добивка над непријателите ќе остварат, а сето тоа да не им биде запишано како добро дело – Аллах навистина нема да допушти да пропадне наградата за тие што прават добрини –
Share