Približio se čas i razdvojio Mjesec.
A ako vide znak, okreću se i govore: \"Sihr neprestani!\"
I porekli su i slijedili strasti svoje; a svaka stvar (ima) rok.
I već im je od vijesti došlo ono u čemu je preventiva,
Mudrost savršena - pa ne koriste opomene.
Zato se okreni od njih! Na dan kad pozove pozivač stvari ružnoj,
Oborenih pogleda svojih izaći će iz kabura, kao da su oni skakavci raštrkani,
Žureći k pozivaču. Govoriće nevjernici: \"Ovo je dan težak.\"
Porekao je prije njih narod Nuhov: tad su porekli roba Našeg i rekli: \"Luđak\", i onemogućen je bio.
Tad je pozvao Gospodara svog: \"Ja sam poražen, zato pomozi.\"
Pa smo otvorili kapije neba sa vodom lijućom,
I dali da provrije zemlja izvorima, pa se susrela voda na stvari već predodređenoj,
I nosili smo njega na (lađi) od samih dasaka i klinaca,
Plovila je pod očima Našim; plaća za onog ko je bio zanijekan.
I zaista smo to ostavili znakom; pa ima li iko poučen?
Pa kakva je bila kazna Moja i opomene Moje!
I zaista smo olakšali Kur'an za pouku, pa ima li iko da se pouči?
Porekao je Ad, pa kakva je bila kazna Moja i opomene Moje?
Uistinu! Mi smo poslali na njih vjetar ledeni u danu nesreće neprestajuće,
Čupao je ljude kao da su oni debla palmi izvaljena.
Pa kakva je bila kazna Moja i opomene Moje!
I zaista smo olakšali Kur'an za zikr, pa ima li iko ko zikri?
Poricao je Semud opomene,
Pa su rekli: \"Zar smrtnika - od nas jednoga - njega (da) slijedimo? Uistinu, mi bismo tad bili u zabludi i bezumlju.
Zar da njemu bude spuštena Opomena između nas? Naprotiv, on je lažov drski!\"
Saznat će sutra ko je lažov drski.
Uistinu! Mi im šaljemo devu iskušenjem, zato ih promatraj i strpi se!
I obavijesti ih da će biti dioba vode među njima. Svakom pojenju biće se prisutno.
Tad pozvaše druga svog, pa uze (mač), te (je) rani.
Pa kakva je bila kazna Moja i opomene Moje!
Uistinu! Mi smo poslali na njih krik jedan, pa bijahu kao suharci graditelja tora.
A zaista smo olakšali Kur'an za podsjećanje, pa ima li iko ko se podsjeća?
Poricao je narod Lutov opomene.
Uistinu! Mi smo poslali na njih kišu kamenu, izuzev porodice Lutove; spasli smo ih u ranu zoru,
Blagodat od Nas; tako nagrađujemo onog ko zahvaljuje.
I doista ih je upozorio na udar Naš, pa su sumnjali u opomene.
I doista su od njega htjeli goste njegove, pa smo oslijepili oči njihove: \"Ta iskusite kaznu Moju i opomene Moje!\"
I doista, pogodila ih je jutrom kazna trajna.
Pa iskusite kaznu Moju i opomene Moje!
I doista smo olakšali Kur'an za pouku, pa ima li iko ko se poučava?
A doista su ljudstvu faraonovu došle opomene.
Porekli su znakove Naše, sve njih, pa smo ih dograbili grabljenjem Svemoćnog, Snažnog.
Jesu li nevjernici vaši bolji od takvih, ili imate imunitet u zeburima?
Zar kažu: \"Mi smo skup pobjednički?\"
Biće poražen skup, i okrenut će leđa.
Naprotiv! Čas je obećano vrijeme njihovo, a Čas će biti teži i gorči.
Uistinu! Biće prestupnici u zabludi i bezumlju,
Na Dan kad budu dovučeni u vatru na licima svojim: \"Iskusite dodir sekara!\"
Uistinu! Mi smo svaku stvar stvorili po mjeri.
A komanda Naša je samo jedna, kao sijev oka.
I doista smo uništili pobornike vaše; pa ima li iko ko se poučava?
A svaku stvar koju su učinili, u zeburima je,
I sve malo i veliko, zapisano je.
Uistinu, bogobojazni će u baščama i rijekama biti,
U sjedištu Istine, kod Vladara Svemoćnog.
