Tako Mi onih koji rasijavaju vijanjem,
Te onih koji teku lagahno,
Te onih koji raspodjeljuju naredbom
Uistinu, ono čime vam se prijeti, Istina je,
I doista, Sud će se zbiti! -
Tako Mi neba punog putanja,
Uistinu, vi ste u govoru različiti.
Odvraća se od njega ko je odvraćen.
Prokleti bili oni koji nagađaju,
Oni koji su u gamretu nemarni!
Pitaju: \"Kad će Dan sudnji?\"
Onog dana kad oni budu na vatri mučeni.
\"Iskusite fitneluk svoj. Ovo je ono šta ste požurivali.\"
Uistinu, bogobojazni će u bašče i izvore,
Uzimaće šta im da Gospodar njihov. Uistinu, oni su prije toga bili dobročinitelji;
Bilo je malo što su od noći spavali,
I ranim zorama oni su oprost tražili,
I u imecima njihovim je bio dio za prosjaka i lišenog.
A u Zemlji su znaci za uvjerene,
I u dušama vašim. Pa zar ne vidite?
I u nebu je opskrba vaša i ono čime vam se prijeti.
Pa tako mi Gospodara neba i Zemlje, doista je to Istina, kao što (je istina da) vi govorite!
Da li ti je stigao hadis o gostima Ibrahimovim časnim?
Kad uđoše k njemu, pa rekoše: \"Selam!\" Reče: \"Selam, ljudi neznani.\"
Tad ode do porodice svoje, te donese tele debelo,
Pa im ga primače. Reče: \"Zar nećete jesti?\"
Tad osjeti od njih strah. Rekoše: \"Ne boj se!\" I obradovaše ga dječakom učenim.
Tad priđe žena njegova u galami, pa udari lice svoje i reče: \"Starica, nerotkinja!\"
Rekoše: \"Tako je rekao Gospodar tvoj. Uistinu, On, On je Mudri, Znalac.\"
Reče: \"Pa šta je posao vaš, o izaslanici?\"
Rekoše: \"Uistinu, mi smo poslani narodu prestupnika,
Da na njih spustimo kamenje od gline,
Kod Gospodara tvog označeno za razuzdane.\"
Pa izvedosmo onog ko je u njemu bio od vjernika -
Ta nismo u njemu našli, osim kuću muslimana -
I ostavismo u njemu znak za one koji se plaše kazne bolne.
I u Musau, kad ga poslasmo faraonu sa autoritetom jasnim,
Pa se okrenu s osloncem svojim, i reče: \"Čarobnjak ili luđak!\"
Pa smo dograbili njega i vojske njegove te ih bacili u more, a on je bio prijekora vrijedan.
I u Adu, kad na njih poslasmo vjetar jalovi,
Nije poštedio ništa što je dohvatio, a da ga nije učinio kao truhlež.
I u Semudu, kad im je rečeno: \"Uživajte neko vrijeme!\"
Pa su se oglušili o naredbu Gospodara svog, te ih je udario grom, a oni su gledali;
Tad nikako nisu mogli ustati, niti se odbraniti.
I narodu Nuhovom od ranije. Uistinu, oni su bili narod grješnika.
A nebo - sazdali smo ga energijom - i uistinu, Mi smo Širitelji.
A Zemlju - raširili smo je - pa divni su Oni koji su (je) prostrli.
I od svake stvari stvorili smo par, da biste se vi poučili.
Zato bježite k Allahu; uistinu, ja sam vam od Njega opominjač jasni,
I ne stavljajte uz Allaha boga drugog. Uistinu, ja sam vam od Njega opominjač jasni.
Isto tako, nije došao onima prije njih nijedan poslanik, a da nisu rekli: \"Čarobnjak\" ili \"Luđak!\"
Zar su to preporučivali jedni drugima? Naprotiv, oni su bili narod prekršitelja.
Pa okreni se od njih, ta nećeš ti biti prekoren.
I opominji, pa uistinu će opomena koristiti vjernicima.
A stvorio sam ljude i džinne jedino da Me obožavaju.
Ne želim od njih nikakvu opskrbu, niti želim da Me hrane.
Uistinu! Allah! On je Opskrbljivač, Posjednik energije, Jaki!
Pa uistinu, oni koji čine zulm imaće udio slično udjelu drugova njihovih - zato neka Me ne požuruju.
Pa teško onima koji ne vjeruju, od Dana njihovog kojim im se prijeti!
