Tako Mi onih koji čupaju grubo,
pa naređenja izvršavaju žurno
i sređuju ono što nije sređeno…
na Dan kada se Zemlja potresom zatrese,
za kojim će slijediti sljedeći –
srca toga dana biće uznemirena,
a pogledi njihovi oboreni.
Ovi pitaju: \"Zar ćemo, zaista, biti opet ono što smo sada?
Zar kad truhle kosti postanemo?\",
i još kažu: \"E tada bismo mi bili izgubljeni!\"
A biće to samo povik jedan,
Da li je do tebe doprla vijest o Musau,
kad ga je Gospodar njegov u svetoj dolini Tuva zovnuo,
\"Idi faraonu, on se osilio,
i reci: 'Da li bi ti da se očistiš,
da te o Gospodaru tvome poučim, pa da Ga se bojiš?'\"
I onda mu je najveće čudo pokazao,
ali je on porekao i nije poslušao,
već se okrenuo i potrudio
\"Ja sam gospodar vaš najveći!\" – on je rekao,
i Allah ga je i za ove i za one prijašnje riječi kaznio.
To je pouka za onoga koji se bude Allaha bojao.
A šta je teže: vas ili nebo stvoriti? On ga je sazdao,
svod njegov visoko digao i usavršio,
noći njegove mračnim, a dane svijetlim učinio.
Poslije toga je Zemlju poravnao,
iz nje je vodu i pašnjake izveo,
i planine nepomičnim učinio –
na uživanje vama i stoci vašoj.
A kada dođe nevolja najveća,
Dan kada se čovjek bude sjećao onoga što je radio
i kada se Džehennem svakome ko vidi bude ukazao,
onda će onome koji je obijestan bio
i život na ovome svijetu više volio
Džehennem prebivalište postati sigurno.
A onome koji je pred dostojanstvom Gospodara svoga strepio i dušu od prohtjeva uzdržao
Džennet će boravište biti sigurno.
Pitaju te o Smaku svijeta: \"Kada će se dogoditi?\"
Ti ne znaš, pa kako da o njemu zboriš,
o njemu samo Gospodar tvoj zna.
Tvoja opomena će koristiti samo onome koji ga se bude bojao,
a njima će se učiniti, onoga Dana kada ga dožive, da su samo jednu večer ili jedno jutro njezino ostali.
